Историја човечанства је дуга и живописна. Преко двеста хиљада година стара,она је паметна,мудра и много од ње можемо научити. Историја човечанства је пуна догађаја и људи који су је обележили. Људи својим изумима,открићима,научним и техничким достигнућима учинили су је занимљивом. Догађаји који су је обележили су уписани у књиге,споменике,грађевине и они су неми сведок прошлости.

   Сваки период те прошлости обележили су догађаји и људи који су их стварали.Чини ми се да су они мање лепи, битке, ратови, више запамћени и коментарисани од стране људи. Зато се питам шта је то у човеку што га подстиче на лоше и ружне ствари. Зашто увек мора бити неких расправа и недоумица? Једна од тих расправа је и то да ли 14.фебруар обележавамо као Дан заљубљених или Дан вина и винове лозе.  Да ли нас тај дан подсећа на Св.Валентина или Св.Трифуна? Да ли је то уопште важно?

Наша планета Земља на којој живимо је лепа због своје различитости у култури, говору, музици… Људи се разликују по боји коже, висини, тежини, гардероби… Оно што им је заједничко је љубав, саосећање, пријатељство, толеранција. Да је било  више толеранције и Св.Трифун и Св.Валентин спомињани би као млади људи који су страдали за своје идеје. Обојица су живот изгубили за хришћанство јер су волели и поштовали своју веру. Обојица су живели и страдали у III веку. Због своје доброте су и страдали.

    Њих и данас славе верници,хришћани сваког 14.фебруара. Хришћани православне вере славе Св.Трифуна-,,Дан вина и винове лозе“. Лоза винова у хришћанству значи живот, а живот се рађа из љубави. И Св.Трифун се слави због љубави. Хришћани католичке вере славе Св.Валентина, дан љубави.Обојица су страдали јер су волели, јер су били толерантни. Толеранција је колевка љубави,најузвишенијег осећања. Толеранција је колевка доброте,која ствара пријатељства. Толеранција је колевка у којој расту сва добра осећања у људима, разумевање,прихватање,поштовање.

Разумевање других људи за слободу живљења других људи.Прихватање различитости код свих људи.Поштовање тих различитости и њихово уважавање. Уважавање других људи, њихове културе, њихове вере, њихових права, њихових осећања је темељ срећног и задовољног друштва. Људи су друштвена бића која живе у заједницама. Људи су духовна бића која разликују добро од зла, могу да размишљају и своја размишљања слободно исказују. Само треба толеранто и са поштовањем прихватити то све. Тада не би било ратова,сукоба,гладних,жедних. Тада би број болесних,несрећних и незадовољних људи био мањи. Тада не би било важно да ли је 14.фебруар-Дан љубави или Дан вина и винове лозе. Не би било важно да ли се зове Св.Трифун или Св.Валентин. Не би било свађа и расправа чије је шта и шта је боље. Зато сви треба данас да кажемо гласно и јасно ,,Без свађе!“ Не само данас,већ тако треба да буде увек и заувек. Тако ће нам увек бити лепо. Тако ће живот људи на овој планети Земљи бити срећан и леп као што је лепа и она.

   Да би се то остварило ми млађи нараштаји морамо имати циљеве: да толеранцију ставимо на прво место у свом животу, напредовати и спроводити идеје и дело наших предака који су своје животе изгубили за добробит својих поколења.Они су стварали бољу будућност,а ми морамо створити толерантнији свет. Својим примером толеранције морамо одати поштовање за њихова дела али и учити будуће генерације о важности различитости у свему. Морамо их учити толеранцији. Толеранција је срећан живот без свађа.

   Зато није важно да ли се 14.фебруара слави Дан љубави или Дан вина. Важно је да се слави. Зато гласно и јасно треба сви данас да кажемо:,,Без свађе данас,молим!“ Ово треба да нам буде водиља за будући живот којим смо кренули!

Аутор Ена Мићић