Светски дан матерњег језика се обележава 21. фебруара широм света.Овај дан се прославља од 2000. године,успостављен је од стране УНЕСКО-а, а на предлог Бангладеша.Разлог зашто се воај празник слави 21. фебруара је то шту су на овај дан 1952. године полиција и војска убили неколико студената у Даки због тога што су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен званичним.
Пошто се овај дан обележава широм света, у свакој држави се слави језик који се ту говори.У Србији се говори српским језиком, дели се на два писма ћирилицу и латиницу које имају по тридесет слова. Српска ћирилица је адаптација ћирилице, коју је 1811. године уобличио Вук Стефановић Караџић.
Ћирилицу је створио Ћирилов ученик по налогу бугарског кнеза Бориса I вероватно у Преславској књижевној школи деведесетих година 9. века.
Најранији облик ћирилице био је „устав”, заснован на грчком унцијалном писму, ојачан словима из глагољице која нису постојала у грчком писму. Није постојала разлика између великих и малих слова.
Наш језик има дугу историју коју треба очувати и поштовати.Треба да волимо свој језик, али у данашње време ретко ко се труди да прича правилно, да прича прави српски језик.Данас нико не обраћа пажњу да ли неку реч изговара правилно или не.Данас нека деца уз игрице и друштвене мреже науче енглески језик и знају га боље него свој матерњи.Људи који се преселе у друге државе запоставе свој језик и причају туђи,деца таквих људи никад не науче матерњи језик својих родитеља већ језик који се користи у месту у ком живе.Наш језик треба чувати и неговати, то управо раде наставнице српског језика.Поставила сам неколико питања о српском језику мојој наставници српског, Гордани Мацић, и ово су њени одговори:
- Која све такмичења са подручја српског језика постоје?
,,Такмичења из српског језика:
- Књижевна олимпијада
- Такмичење из српског језика и језичке културе
- Такмичење у рецитовању
- Такмичење у беседништву
- Литерарни конкурси
- Читалићи(такмичење у вештини читања)“
2.Да ли је тешко научити наш језик ако није матерњи?
,,Српски језик је стандардизован језик, са граматиком, речницима и институционалном подршком.Спада у индоевропску групу језика.Иако је савршен по броју словних знакова, врло је захтеван за значење и употребу.Као жива материја, стално се надограђује и мења.Осим великог богатства речи, најтеже је странцима савладати падеже и акценте српског језика.Ипак једном кад се научи, искрено се заволи, јер је то за странце и најсигурнији пут за упознавање менталитета и душе српског народа“.
3.У чему је по вама лепота српског језика?
,,Моћ и значај матерњег језика је велика.Брига о матерњем језику је начин доказивања свести о властитом идентитету.Наш матерњи језик је српски језик.Прелеп је и милозвучан.Најтананија осећања душе могу се њиме исказати.Колико год овладали српским језиком,наново нас изненади неком новом фразом,дубином мисли и чистотом израза.Особености наших дијалеката такође дају посебан шарм језику.Не мање важна је и наша народна књижевност, а затим и ауторска, као доказ немерљивог богатства и лепоте усмене и писане речи српског језика“.
Аутор Јована Видачак
