Кад су били мали (колумна): Небојша Милетић

1.Коју се основну школу похађали и када?

Е, беше то давно, још крајем прошлог века од 1989. до 1997. године. Моја школа је тада носила име „Мирко Томић“ да би касније то име променила у име “Војвода Пријезда“.

2.Како је почела ваша љубав према географији и да ли Вам је одувек била жеља да будете наставник географије?

Љубав према географији  се јавила још у шестом разреду код наставника Десимира Илића код ученика познатог као наставник Деле. Једном приликом код одговарања лекције из географије наставник ми је рекао: “ Једино ти мене можеш да земениш“. И том приликом ми дао закључну оцену за крај године средином марта.Од тада сам знао да ће географија бити моје професионално занимање.

3.Колико дуго предајете географију и да ли радите само у нашој школи?

Географију предајем девет година у нашој школи,а последње две,осим у нашој школи,радим и у школи“Велизар Станковић – Корчагин“ у Великом Шиљеговцу и школи „Страхиња Поповић“ у Дворану.

4.Видите ли себе како предајете неки други предмет или се бавите неким другим занимањем?

Поред географије предајем Грађанско васпитање и Домаћинство као изборне предмете. Просвета је занимање које оставља мало слободног времена,па то време користим за бављење пољопривредом. То је више као хоби јер данашња пољопривреда тешко доноси додатну зараду.

5.Какав је био Ваш први дан кад сте почели да радите у школи?

Имао сам неколико часова праксе као студент, па онда волонтерски стаж од годину дана,а онда почео да предајем самостално као наставник. До тада сам радио у једној фирми у Сталаћу и почетком септембра сам засновао стални радни однос. Први час ми је био код генерације 1998. у одељењу 6-2 разредног старешине Тамаре Милић Михајловић.То одељење данас служи као пример како млади треба да живе и раде.

6.Колико сте генерација до сада имали?

Извео сам две генерације,али сам њима разредни био две и једну школску годину због одласка колега у пензију. Садашња генерација ми је трећа по реду.

7.Да ли сте лако пронашли посао у школи или сте морали на почетку да радите друге послове?

После доласка из војске три године сам радио у фирми која се бавила прерадом дрвета. После тога сам почео да волонтирам у школи годину дана, направио паузу шест месеци, па засновао стални радни однос. Као студент сам радио пуно различитих послова.

8.Шта вам је остало у лепом сећању из периода основне школе?

Било је пуно лепих тренутака: рад у извиђачкој секцији, историјско –географској секцији, чести излети са школом, друштвено корисни радови (чишћење губара,берба вишања,спорт)…

9.Да ли нека Ваша ђачка искуства утичу на то какав сте сада наставник?

Да. Однос који су моји наставници имали према мени и мом одељењу покушавам да имам и ја са вама као ученицима којима предајем и којима сам разредни старешина.

 10.Када би вас неко питао да му дате савет да ли да се школује да постане наставник географије шта би сте му рекли?

Искрено,по мени је то лепо занимање, али је проблем како доћи до посла. Деце је све мање,мале школе се затварају а потреба за наставницима географије је све мања. Савет је да ученици више размишљају  о некој средњој  школи из које ће изаћи као добри мајстори. Занати су занимања која су постала баш дефицитарна.

 11.Шта бисте поручили садашњим генерацијама ученика?

Данашњим ученицима бих саветовао  да из основне школе пре свега изађу као добри и поштени људи,а онда као добри ученици.

Интервјуисале : Јована Видачак и Анастасија Николић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s