Славимо Светог Кирила и Методија

Данас је дан када прослављамо Свете просветитеље Кирила и Методија,а то је био повод да ученици млађих разреда наше школе предвођени вероучитељем Милошем Ђорђевићем, а у пратњи својих учитељица оду у цркву Светог Саве у Ћићевцу и узму учешће у Светој Литургији коју су служили свештеник Драган Смиљанић, протонамесник Срђан Миленковић и ђакон Стефан Миладиновић.

Кирило и Методије, Грци из Солуна, оснивачи су словенске књижевности и творци словенског писма-глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига.

Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће проповедати на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена.

 Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превели јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше.

 Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду.

 Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела, поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Кирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

Аутор Јована Видачак

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s