У ОШ „Доситеј Обрадовић“ одржан округли сто на тему медијске писмености и недостатка дигиталних часописа за децу

Један од задатака у оквиру пројекта Еразмус плус “Млади новинари данас-одговорни дигитални грађани сутра“ је био и одржавање округлог стола на тему – Медијске навике ученика основних школа, а шта је са дигиталним часописима за децу. Дана 20.06.2022 одржан је округли сто коме су присуствовали:

Јелена Марковић– новинар локалног портала центар прес, сарадник националних портала и учесник неколико пројеката за децу који се баве темом медијске писмености

Наташа Кркић– психолог и председник канцеларије за младе

Снежана Антић– професор српског језика и књижевности

Миодраг Димић – професор енглеског језика и књижевности и један од учесника пројекта

Тамара Милић Михајловић – професор енглеског језика, учесник пројекта, вођа медијске секције и главни уредник дигиталног школског часописа “Ђачка Искра“

Биљана Вучковић – професор информатике и технике и технологије, и координатор пројекта

Ученици чланови медијске секције, новинари “Ђачке Искре“ и учесници пројекта:

 Сашка Кркић, Јована Видачак, Јања Пекић, Милан Тодоровић, Војин Пауновић, Михајло Пантић, Ена Мићић и Милица Поповић

Округлом столу су такође присуствовали родитељи ученика, затим чланови Ученичког Парламента а добродошлицу и уводну реч одржала је директор школе Биљана Ердељанов.

У улози модератора била је Александра Ивановић– професор енглеског језика и књижевности и учесник пројекта.

      Округли сто је протекао у конструктивном разговору и размени мишљења. Након увода у тему од стране модератора, Тамара Милић Михајловић је говорила о пројекту и истраживању везаном за медијске навике ученика основних школа које је претходило пројекту, као и колико је пројекат утицао на наше ученике.

Затим је пуштен видео штетне и експлицитне садржине који су припремили ученици а који је имао сегменте из видеа са највећим бројем прегледа међу децом. О њему је говорила Биљана Вучковић, а затим су за коментаре питани прво ученици, а затим и остали учесници округлог стола. Сви су се сложили о штетности таквих видеа и потреби за квалитетнијим садржајим,а као и за подизањем медијске писмености, то јест, за потребом развијања свести о негативној поруци какву такви садржаји имају.

Јелена Марковић је говорила о стварању дигиталног часописа, на које све начине би новинари локалних али и националних медија могли у томе да помогну, али и о томе да би на садржаје највише морали да утичу корисници таквог портала, то јест ученици. Она сматра да је у току процес развијања медијске писмености на националном нивоу и да је о томе већ почело доста да се говори (пример је репортажа на РТС-у пре само неколико дана) и да би наша идеја о дигиталном часопису на националном нивоу могла бити добро прихваћена, а и финансирана.

Са становишта психолога Наташа Кркић је говорила о утицају популарних, а непристојних садржаја на ментални развој деце и могућим негативним последицама попут лоше слике о свом телу и конзумеризма. Затим се осврнула на УН-ову конвенцију о правима детета, поготово на право да буду информисана, да имају право на слободу мишљења и изражавања закључујући да би један такав часопис или платформа која би садржала чланке писане од стране деце за децу у многоме допринела да се управо та права остваре.

Из свог дугогодишњег искуства у раду са ученицима Снежана Антић је коментарисала негативне утицаје које првелика употреба дигиталних садржаја има на изражавање и општу културу ученика и колико би један такав часопис који би нудио квалитетан садржај могао на ненаметљив начин да помогне у образовном, културном али и информативном смислу.

Миодраг Димић је са свог становишта педагога говорио о проблему које поменути негативни садржаји са милионима прегледа и дељења имају на развијање критичког мишљења код ученика који нису медијски довољно описмењени да могу са тим да се носе, а са друге стране ништа им друго није понуђено или макар они не знају да пронађу. Он сматра да би медиј који би био створен по мери деце, са садржајима које деца сматрају занимљивим, а који би се ипак држао одређених норми и позитивних порука  имао веома позитиван утицај на будуће генерације.

У току трајања округлог стола и остали присутни су давали своје коментаре и сви су били веома сличног става. Право је време да један такав пројекат добије своју реализацију.

Посебно се истакло мишљење ученика да би то могао бити портал или платформа на ком би могли да буду окупљени млади новинари из целе земље, где би могли да буду и садржаји са Тик-Тока, Јутјуба и слично, који би имали неке позитивне препоруке и за филмове или књиге, укратко где би свако могао да пронађе нешто што га интересује али што би било ослобођено негативних садржаја и комерцијализације. Како смо на крају чули од Биљане Вучковић, са техничке стране то није ни превише компликовано а ни превише захтевно направити.

На самом крају су ученици учесници пројекта презентовали своја искуства са мобилности и говорили о томе колико им је учешће на пројетку и рад у улози новинара променио слику о медијима и помогао у формирању сопствене медијске писмености, али и о томе колико су се потрудили да ту поруку пренесу и на своју околину.

Закључци округлог стола ће бити прослеђени Министарству Просвете.

Закључци округлог стола “Медијске навике ученика основних школа, а шта је са дигиталним часописима за децу?“

Свеприсутност дигиталних медија као и њихова популарност код млађих генерација указују на јасну потребу за садржајима који би служили као противтежа штетним и непримереним садржајима којима деца тренутно приступају . Учесници округлог стола предлажу креирање платформе која би обједињавала садржаје које би уз помоћ искусних новинара креирали млади новинари из целе земље, али који би морали да буду у складу са етичким стандардима и који би промовисали позитивне поруке.

На овај начин, дозвољавајући младима да изражавају своје мишљење остварио би се и искорак по питању остваривања дечијих права на слободно изражавање и мишљење, као и права на информисаност која су наведена УН Конвенцијом о правима детета.

Овакав медиј би служио као место на ком би деца могла да добију важне и корисне информације, да се медијски, грађански и еколошки описмењују, комуницирају са другим младима и добију позитивне поруке везане за заједничка интересовања и проблеме. Поред тога, ту би било могуће промовисати успешне и талентоване, тиме пружајући деци позитивне узоре. Било би неопходно из садржаја избацити сваку врсту прикривеног оглашавања и лажних вести којима су преплављене друштвене мреже на којима се тренутно информишу.

Сви се слажу да би успешност и популарност таквог медија могла бити остварена само на начин да деца стварају за децу, тако да предлажемо да на таквом медију буду доступни садржаји постојећих школских дигиталних часописа, али и да буду отворени конкурси за чланке, као позив на давање предлога о садржају.

Дечија дигитална платформа би помогла остваривања дечијих права, медијском описмењавању, али и промоцији позитивних животних вредности. Ова идеја у себи носи узбудљив потенцијал за правилно развијање и преношење преко потребне поруке младима језиком који они разумеју и који их привлачи. Сматрамо да би, имајући у виду добробити оваквог пројекта, у циљу спречавања комерцијализације било потребно определити средства за финансирње и покретање таквог медија.

О нашем округлом столу се у медијима говорило на РТК телевизији у „Хроници општине Ћићевац“ : https://www.youtube.com/watch?v=C-uFyWQ4lnc

Приредила Александра Ивановић

фото: лична архива

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s