Српска, илити jулијанска, Нова година се по јулијанском календару слави у ноћи између 13. и 14. јануара. Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама: Србији,Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини. Такође се слави у: Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији…

Као и већина обичаја, и прослављање Нове године потиче од старих паганских обичаја који су се временом мењали и прилагођавали како су се мењала религијска убеђења и друштвено-политички догађаји. Јужни Словени су прихватили хришћанство у 9. веку тако да и прослава Нове године почиње вероватно од тог времена. Најтеснију везу са дочеком Нове године има празник Календе или Коледе ( од кога и потиче назив „календар“).

За Нову годину, по народниим обичајима, Срби су се окупљали и играли народне игре. Током владавине Турака на нашим просторима поштовање српских обичаја и традиција је било забрањивано, па су окупљања поводом Нове године могла бити само у тајности.

Почетком 20.века, према писању „Политике“ из 1939.године, у Београду се славила календарска Нова година, а православна је била празник „малог човека“ из унутрашњости. Прослављање православне Нове године, као и сви други религијски празници, био је сузбијан и током комунизма јер се тада религија третирала као „опијум за народ“ и власт се на разне начине трудила да је максимално сузбије. По српском црквеном календару, 14. јануара се обележава Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Овај датум се такође назива и „мали Божић“. Крајем 20.века дочек православне Нове године је поново мало више „заживео“.

У данашње време се Српска Нова година слави, али људи више значаја придају Новој години која се слави свуда у свету. Можда би људи овде требалo да више пажње посвете Српској Новој години јер тако чувају и негују традицију.

Аутор Јована Видачак

фото: приватна архива Ј.В.