1.Коју сте основну школу похађали и када?

Похађала сам ОШ „Јован Поповић“ у Крушевцу, у периоду од 1986. до 1994. године.

2.Чега се најрадије сећате из периода основне школе?

Најрадије се сећам ђачких излета и екскурзија, секције фолклора коју сам похађала, наступа на школским приредбама, уопште свих оних активности које су укључивале дружење и тимски рад. Такође се веома радо сећам свог учитеља Војислава Милошевића, који нам је био велики ауторитет али и огромна подршка током школовања.

3.Који су Вам били омиљени предмети у основној школи?

У млађим разредима сам највише волела математику али касније, поласком у пети разред се упознајем са биологијом која ми је била јако занимљива (а математика постаје све тежа), те тако биологија постаје мој нови омиљени предмет и остаје то и у средњој школи.

4.Да ли можете да нам укратко нешто кажете о психологији као науци? 

Сама реч психологија потиче од грчких речи psyha и logos и дословно значи „наука о души”.. Дакле, Психологија је независна научна дисциплина која се бави проучавањем психичког живота њуди и животиња. Психологија се бави изучавањем психичких процеса (као што су: мишљење, памћење, учење, емоције итд.) као и изучавањем психичких особина (као што су: навике, способности, црте личности, ставови, интересовања итд.)За психологију се не може рећи да је она у потпуности друштвена наука. Иако је најближа друштвеним наукама, за психологију су од великог значаја знања појединих природних наука, као што су физиологија, генетика итд.

5. Шта је утицало да се бавите психологијом? 

Мислим да је пресудна била моја жеља да боље упознам и разумем људе и  њихове поступке, али и себе и своје, те зашто што такви какви јесмо и може ли бити другачије. Ако може, како?

6. Да ли је рад у школи са децом,као психолог, био Ваш једини избор и ако јесте – због чега? 

Када сам завршила факултет нисам имала представу којој ћу се облашћу психологије бавити. Током студирања највише ме је привлачила психологија маркетинга али се тиме, нажалост, никада нисам бавила. Радно место психолога у овој школи је моје прво радно место на које сам конкурисала. И ево ме на истом месту и после 15 година.

7. Можете ли упоредити децу, њихово васпитање, понашање, па и учење на почетку Вашег рада и данас? Да ли постоје велике осцилације или разлике међу децом некада и сада? 

Приметне су велике промене пре свега у васпитању деце а самим тим, последично и у њиховом понашању, које нажалост, нису промене на боље по мом мишљењу. Родитељи презаштићују своју децу, акценат им је на правима а не на обавезама детета, систем  вредности који се vama презентује је потпуно другачији од некадашњег а „кућно“ васпитање на издисају . Не могу а да не приметим да су деца,  на почетку мог рада, ако ништа друго, имала много више поштовања према старијима али и разумевања једни за друге.

8. Током Вашег досадашњег рада да ли сте се сусрели са децом којој нисте могли да помогнете или понудите решење њиховог проблема?

Ја волим да кажем да сваки проблем има решење и да је најважнија самоспознаја, односно освешћивање, прихватање да имамо неки проблем.  Многа непримерена понашања ученика последица су одрастања у дисфункционалним породицама, лошег модела у породици са којим се дете идентификује, проблема са којима се суочавају током школовања, или траума којима су били изложени током одрастања.  Трудим се да,  кроз саветодавне разговоре, помогнем сваком ученику коме је помоћ потребна  а уколико видим да наша сарадња из било ког разлога  не даје o;ekivane резултате, упутим га код неког другог стручног лица са којим ће можда остварити бољу сарадњу. Али то се ретко дешава. Углавном заједничким снагама нађемо решење.

9. Каква је Ваша сарадња са родитељима уопште ,а посебно са родитељима деце која захтевају више посвећености? 

Сарадња са родитељима је углавном добра.  Наравно, као и међу ученицима тако и међу родитељима има оних мање одговорних али све у свему сарадња је на задовољавајућем нивоу. Оно што могу да приметим у последњих неколико година а да је карактеристично када је сарадња са родитељима ученика у питању, то је да  ми родитељи све чешће долазе и обраћају се за помоћ, тражећи решење за  неку своју„родитељску“ недоумицу, питају за савет како да поступе у некој васпитној или животној ситуацији а да то буде у најбољем интересу за њихово дете.

10. Који термин употребљавате за децу која стално праве проблеме? 

Зависи које проблеме. У зависности од тога га зовем „немирко“ или „дете са проблемима у понашању“.

11. Шта можете рећи о ученицима и наставницима ове школе као и о радној атмосфери наше школе? 

Ученици су украс ове школе. Ми смо ту да их усмеримо, да им помогнемо да нађу себе, да открију своје квалитете и предиспозиције.Свакодневно се трудимо да им пружимо здраву основу и добро одрадимо и свој педагошки део посла. Пошто смо сви у школи један тим, сви функционишемо складно и захваљујући тимском духу који смо изградили успевамо некако да се изборимо са свим задацима и изазовима са којима се сусрећемо током свог васпитно-образовног рада у школи.

12. За крај порука или савет који бисте дали нама основцима.

Поручила бих вам да будете реални у погледу својих снага и слабости али и да се не плашите да „загризете више него што можете прогутати“ јер срећа прати храбре. Посаветовала бих вас и да мање причате а више слушате, мање завидите једни другима а више волите као и да имате више толеранције, саосећања и разумевања једни за друге. Када бисмо се према другима увек опходили онако како желимо да се други опходе према нама, свет би био много лепше место за живот.

Интервјуисала Ена Мићић