Реч фолклор потиче од речи folk- народ и lore-знање. Србија је позната по фолклору јер, како кажу, има најлепше игре.
Педесетих година 20. века почели су да се формирају домови културе. Залагањем Милорада Мацића фолклорна секција постаје активнија у ћићевачком Дому културе. 1957. године Предраг Поповић Баја припрема фолклораше и доприноси јачем развијању ове секције уводећи нове сплетове игара. Убрзо након његовог доприноса Ћићевац осваја 1. место на такмичењу фолклора у Крушевцу. У наредних неколико година долази до наглог повећања броја чланова секције, поготово 1962. и 1963.године, а 1964. долази и до формалног оснивања Културно- уметничког друштва „Моравац“.
У каснијем периоду наставник физичког васпитања у основној школи, Милан Живковић Жужи, преузео је вођење фолклора и остао дугогодишњи кореограф и инструменталиста (хармоникаш) овог ансамбла. КУД „Моравац“ наступао је широм СФРЈ и био веома успешан. Ипак, било је и пауза у раду овог ансамбла.
Крајем деведесетих, кореографа Живковића наслеђује Драган Симић који је као средњошколац био члан београдског АКУД-а „Абрашевић“ . Поред старих кореографија, он уводи и нове. Долази и нови хармоникаш, Саша Милошковић, а и нове генерације играча. У овом периоду „Моравац“ је имао пуно гостовања по Србији, а и шире, у Северној Македонији и Бугарској. Најзначајнија награда коју су играчи освојили је Гран при на Балкан фолк фесту у Бугарској и диплома Best of the Best.
Играчи ветерани самоиницијативно су се отцепили 2018. и основали засебно удружење под називом КУД „Моравац Ветерани“. Одласком кореографа Симића, поново се догодило осипање чланова и замирање „Моравца“.
Крајем 2022. године на инсистирање Марка Алексића, директора ћићевачке библиотеке, поново је покренуто систематско оживљавање рада и деловања КУД- а Моравац . Ансамбл се дели на млађу ( од предшколског узраста до 3. разреда) и старију групу ( од 4. до 7. разреда). Кореограф је Далибор Манџукић, а асистент кореографа Катарина Алексић.
У недељу 26. фебруара 2023. „Моравац“ је поново заживео! Одржан је концерт у великој сали Народне библиотеке Ћићевац. Осим домаћина, играли су и гости из различитих места ( Трстеник, Сталаћ, Село Варварин…) Програм је садржао 11 игара:
1. Игре из околине Београда
дечји ансамбл КУД „Свети Никола“ ( Трстеник)
2. Игре из околине Ниша
дечји анасамбл КУД „Војвода Пријезда“ ( Сталаћ)
3. Игре из Владичиног Хана
омладински ансамбл КУД „Јован Курсула“ ( Село Варварин)
4. Игре из Груже
млађи дечји ансамбл КУД „Моравац“ (Ћићевац)
5. Игре из Ниша
дечји ансамбл КУД „Свети Никола“ ( Трстеник)
6. Удаде се, Јагодо
Јована Николић, вокални солиста ( Село Варварин)
7.Игре из Горње Пчиње
омладински ансамбл КУД „Јован Курсула“ (Село Варварин)
8. Игре из Левча
дечји ансамбл КУД „Војвода Пријезда“ ( Сталаћ)
9. Игре из Груже
старији дечји ансамбл КУД „Моравац“ (Ћићевац)
Може се приметити огромна заинтересованост најмлађих да играју у фолклору, што је од изузетне важности за очување традиције. Надамо се да више неће бити пауза у игрању нашег „Моравца“ и да је пред њим будућност испуњена игром, забавом и неким новим наградама.
Аутор:Војин Пауновић





