28. фебруар је Национални дан књиге и ове године обележен је акцијом под називом „Читај гласно!“

На часовима српског језика, млађи ученици са својим учитељицама, а старији са својим наставницама Снежаном Антић, Александром Милутиновић и Горданом Мацић учествовали су у овој акцији.

У кабинету наставнице Снежане Антић постављена је мини изложба књига из библиотеке. Наставница је ученицима прочитала по једну загонетну причу Уроша Петровића и представила ученицима шестог и седмог разреда лектиру за наредни разред. Шестаци су радили лектиру „Каљави коњ“ Весне Алексић и прочитали су наглас по једну причу на часу.

Након одржаних часова, наставница српског језика Гордана Мацић пренела нам је своје утиске: ,,Поводом акције ЧИТАЈ ГЛАСНО ученици 5.разреда наше школе одржали су пригодне часове српског језика, на којима су представили своје омиљене писце и романе. Друговима су радо прочитали одабране цитате из тих романа и потрудили се да им приближе главне ликове дела. Тиме су успешно заинтересовали остале ученике и подстакли их да и они потраже и прочитају ова књижевна дела и још више заволе магични свет књига. Ово су дела која су ученици приближили својим другарима:„Мирабел“ – Исидора Мун, „Ово је најстрашнији дан у мом животу“ – Јасминка Петровић,„ Џеронимо Стилтон“ -Елизабета Дами, „Мали Принц“ – Егзипери, „Мој дека је био трешња“ – Анђела Нанети, „Бајке из целог света“, „Пет пријатеља“- Енид Блајтон…“

Питали смо Лену Милетић, ученицу Александре Милутиновић, да нам из угла ученика каже нешто о учешћу њеног одељења у овој акцији и добили следећи одговор: „Час је био веома занимљив.Свако је донео своју књигу која му се највише свидела и читали смо одломак који нам је био најзанимљивији. Читали смо делове „Малог Принца“, „Пет пријатеља“, „Мој дека је био трешња“, али и цитате о православљу и језичке недоумице, пошто нисмо били ограничени у избору онога што волимо да читамо. Тако смо нпр. говорили о томе зашто реч дефинитивно не би требало да се користи у српском језику толико често колико се користи, јер дефинитивно значи коначно, а коначно и без повратка је врло ретко дешавање у свакодневном животу. Обично све, па и језик, може да се исправи.“

Библиотекарку наше школе, Александру Ивановић, замолили смо да нам нешто каже о овој акцији и питали је који разред најчешће позајмљује књиге. као и који су наслови у последње време ученицима најзанимљивији. „Обележавање ове акције је веома важно за рад школске библиотеке. То је прилика да се ученици заинтересују и упознају са старим али и новим књигама које сваке године набавља библиотека. Што се тиче интересовања ученика за позајмљивање књига из библиотеке, највећи број посетилаца су ученици млађих разреда поготово другог и трећег. Они углавном узимају авантуристичке књиге, затим наслове који се на занимљив начин баве личностима из наше историје као и мале енциклопедије прилагођене њиховом узрасту. Ученици стајијих разреда због учења и обавеза у мањој мери позајмљују књиге и углавном узимају лектире.

Позивам све љубитеље књига да дођу ових дана и погледају нове заниимњиве наслове којима смо обогатили нашу библиотеку! Неки од нових наслова су: „Неко се уселио у ону стару вилу“ , „Девојчица од мастила и звезда“ , „Тајна дединог кофера“ , „Нешто чудесно“ , „Хајдук у Београду“, „Чудесна планета-Мистерије“ и многе друге,“ рекла нам је наша библиотекарка.

фото лична архива