Недавно смо у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Ћићевцу отишли корак унапред и уместо старог, класичног звона увели електронско звоно које може да звони тачно кад треба, уз помоћ софтвера, без људског надзора. Али ту нашој игри са временом није био крај јер смо напољу, испред школе, отишли корак уназад и изнад улаза школе поставили сунчани сат.

Овај стари изум такође функционише без људског надзора, али ћемо ми поменути људе чијем смо раду захвални што сада имамо нешто овако интересантно и корисно. То је некадашњи ученик наше школе, а сада професор доктор на Географском факултету у Београду Ненад Живковић, затим професор доктор Милутин Тадић, са истог факултета, а сами радови на фасади су дело руку још једног нашег бившег Вуковца, Владимира Милића.

Сунчани часовници представљају најстарији и најједноставнији начин одређивања времена у оквиру дана. Они се састоје од штапа, бројчаника и наравно сенке која замењује казаљку.

Осим обичног утврђивања колико је сати, сунчани часовник се може користити и као наставно средство у настави природних наука као што су географија, физика, математика, астрономија, па чак и у предметима ликовна култура и техничко образовање.

Током задњих десет година, студенти и професори Географског факултета поставили су много сунчаних часовника широм Србије. Драго нам је што се сада и наша школа, једна од најстаријих у Србији, уочи свог 220. рођендана налази на том списку.

фото приватна архива Т.М.М.