Интервју бр.1 У улози мале новинарке обавила сам интервју са наставником енглеског Миодрагом Димићем. Све је протекло у најбољем реду и добила сам веома интересантне одговоре… Верујем да ће бити још занимљивих текстова јер ће наш часопис сваког месеца имати колумну под истим називом. Мени је било јако занимљиво,тако да се надам да ћете и ви уживати. Можемо да почнемо.

1. Коју сте основну школу похађали и када ?
   Наставник: Похађао сам школу у Сталаћу од 1982. до 1990. Тада се није звала ,,Војвода Пријезда“ већ ,,Мирко Томић“.
2. Чега се прво сетите кад помислите на своју основну школу?
   Наставник : ,, У то време је школска зграда била само неколико година стара,тако да ми је највише у сећању остала чистоћа и хигијена у школи. Сви ученици су морали носити собне патике и тамно плаве униформе. Друго интезивно сећање ми је мирис ужине из школске кухиње и то посебно пржених кобасица четвртком и мекика петком. И дан данас ми пође вода на уста.
3. Који Вам је био омиљени предмет у школи?
   Наставник : Нисам имао баш омиљени предмет,али сам волео српски и енглески језик,историју,географију и биологију. Њих сам са лакоћом и интересовањем учио и увек сам имао добре оцене.
4. Ко Вам је био омиљени наставник у основној школи и зашто?
   Наставник : Омиљени наставници у школи су ми били наставник енглеског језика Душан Петровић који је предавао на веома интересантне и различите начине,наставник историје и географије Десимир Илић,који нас је научио како да учимо и критички размишљамо и наставник биологије Мића Филиповић који је умео да нас научи пуно тога на доста ненаметљив и опуштен начин.
5. Који сте предмет најмање волели и зашто?
   Наставник : Нисам волео математику,физику и хемију,јер ми је све то било некако апстрактно. Са математиком сам се дефинитовно ,,посвађао“ оног момента када смо почели да рачунамо словима уместо бројевима.
6. Шта сте радили у слободно време?
   Наставник : У слободно време сам највише волео,наравно,да се играм са друговима, возим бициклу доста далеко од куће,читам стрипове и слушам музику. Такође сам био опседнут идејом да научим да свирам гитару. Доста времена сам проводио и поред Мораве.
7. Да ли сте се бавили спортом или тренирали нешто?
   Наставник : Ретко ко је тада нешто тренирао. Мислим да од деце коју сам ја познавао чак није нико. Ми смо се једноставно играли напољу по цео дан . Играли смо фудбал,кошарку,жмурке,јурке,кр-кр,(партизани и немци),возили бицикле,ишли у шуму и поред Мораве. Кликере смо обожавали и свако је по џеповима носио најмање десет комада,тако да су нон-стоп ,,чангрљали“ док смо ходали или трчали.
8. Да ли сте некад побегли са часа? Наставник: Колико се ја сећам,нисам. Није се смело, ни од наставника,а ни од родитеља. А и није било потребе. Нама је било лепо у школи. Једном сам покушао да ескивирам писмени из математике. Мислим да сам тада био трећи или четврти разред. Слагао сам учитељицу како ме јако боли стомак и она ме је пустила кући. Отац ми је радио као полицајац и одмах је видео да фолирам. Одвео ме је код лекара и у договору с њим ми је рекао да хитно морам на операцију слепог црева. Одмах сам ,,пропевао“ и признао да сам све измислио. Право из Дома здравља ме је одвезао у школу где сам се извинио и својој учитељици. Писмени, наравно, нисам избегао и чини ми се да нисам баш заблистао.

9. Да ли сте некад преписивали ?
   Наставник : Нисам никада и то из два разлога. Прво,мрзело ме је да сецкам и правим пушкице које и онако не бих могао да прочитам због свог ужасног рукописа,а друго,много мање времена ми је требало да то научим за неку пристојну оцену него да се спремам за преписивање.
10. Шта сте желели да будете када порастете?
    Наставник : Нисам баш био сигуран. Као и сви дечаци сам маштао о томе да будем полицајац,официр или рок звезда. У једном периоду сам чак желео да постанем дрвосеча или камионџија. На крају осмог разреда сам ипак решио да упишем средњу ветеринарску школу,јер сам одувек волео животње,а и није се полагала математика на пријемном већ биологија.
11. Шта Вам је остало у најлепшем сећању из периода основне школе?
    Наставник : Немам ниједну ружну успомену из основне школе. Све ми је било лепо и интересантно,чак и онда када сам добио јединицу из физичког за тромесечје јер нисам хтео да вртим рукама док играм чочек. Све је било пуно игре,радости и смеха,тако да је то заиста био диван период у мом животу.
12. Да ли се и данас дружите са неким школским друговима из тих дана?
    Наставник : Наравно. Јесте да смо се временом разишли свуда по свету,али нас је доста и остало у Сталаћу и околини. Стално се срећемо и виђамо,понекад попијемо пиће или свратимо једни код других. Интересантно је да се и данас,после скоро тридесет година од завршетка основне школе пуно ствари још увек сећамо и ословљавамо једни друге са ,,школски/школска.
13. Да ли нека ваша ђачка искуства утичу на то какав сте сада наставник?
    Наставник: У огромној мери. Као што рано детињство утиче на читав живот човека,тако су и моји школски дани увелико утицали на мој професионални живот. Студирао сам,био на десетине семинара и обука,али још увек често препознам неке од својих наставника како ,,избију“ из мене,било вербално,било по понашању. Драго ми је због тога . Пуно пута у животу сам се уверио колико су ти људи били добронамерни према нама и када су се шалили и када су нас терали да учимо,па и када су викали на нас и понекад нас потегли за уво или зулуфе.
14. Како бисте упоредили своју основну школу са овом нашом данас?
    Наставник : Мислим да сте ви сада знатно више оптерћени градивом,бројем предмета и обавезама,и да имате много мање слободног времена него што смо ми имали. Као што сам већ рекао, у моје време није било никаквих приватних часова(нисмо ни знали шта је то), тренинга и оволиког броја часова и предмета. Ми смо имали пуно више излета,друштвено корисног рада,пошумљавања,брања воћа и кукуруза,приредби и наступа,а наставници и учитељи су имали пуно више времена за допунске и додатне часове и секције. Мислим да је нама било пуно лакше,опуштеније и забавније.

Интервјуисала: Теодора Првуловић

Интервју бр. 2: Причала нам је о свом детињству омиљена учитељица у нашој школи – Славица Живковић.

1. Коју сте основну школу похађали и када?

Похађала сам Основну школу „Моша Пијаде“,Ћићевац, одељење у Плочнику, од 1974. год. и то прва 4 разреда школе, а од V до VIII разреда, ОШ „Ј.Ј.Змај“ у Новом Брачину.

2.Чега се прво сетите када помислите  на основну школу?

Посебна су сећања на путовања до школе у Брачину, јер смо пешачили 3 км у једном правцу, сваког дана, у свим годишњим добима и временским условима. Ту су била и лепа дружења, јер смо путовали у групе и тако нам је време лепо  и брзо пролазило.

3. Који вам је био омиљени предмет у школи?

Волела сам школу, обожавала сам да учим, али сам посебно волела математику. Од V до VIII разреда сам заволела српски језик и географију, посебно, због наставника који су нам предавали, а посебно због начина оцењивања.

4. Ко Вам је био омиљени наставник у основној школи и зашто?

Наставник који је предавао српски језик, интересантан начин рада, посебно оцењивања, разредни старешина, који нам је предавао историју и географију, који је тако лепо предавао, да су његова предавања била тако жива, да смо имали утисак да гледамо филм. Никада није било галаме, просто су сви морали да слушају, јер је било тако стварно оно што чујемо.

5. Шта сте радили у слободно време?

Дружила сам се с вршњацима, читала књиге,радила у кући, помагала својима,…

6. Да ли сте некад побегли са часа?

Невероватно, али нисам. У то време ,ретко је ко бежао са часа.

7.  Шта сте желели да будете кад порастете?

Желела сам да будем учитељица или лекар.

8. Шта вам је остало у најлепшем сећању из основне школе?

Екскурзије, друштвено-користан рад на школским економијама (њивама), рад у фотосекцији (фотографисање и израда фотографија у школи),  такмичења, школске приредбе,…

 9. Да ли се и данас дружите са неким школским друговима из тих дана?

Виђамо се повремено, не дружимо се стално, али смо у контакту, са некима.

10.  Да ли нека ваша ђачка искуства утичу на то какав сте сада наставник?

Наравно. Знам шта сам ја волела и ценила код својих наставника, трудим се да што више тога применим и ја.

11. Да ли се Ваш однос према ученицима променио након што сте постали мама?

Мислим да сам и пре тога имала велико разумевање за своје ученике, али вероватно се променио однос, у смислу бољег познавања деце тог узраста, са друге стране сам могла да сагледам школу, из угла деце.

12.  Како бисте упоредили своју основну школу са овом нашом данас?

Мислим да су се тад деца више интересовала да нешто сазнају, науче ,ураде и да успеју у животу тако што стекну веће образовање. Улагали су велики рад и труд да би све постигли, јер нису имали такве могућности да брзо и једноставно дођу до потребних информација. Читало се много више, библиотеке су биле основни извор инфирмација, али су се и дружили више . Данас недостаје унутрашња мотивација, нема ауторитета и узори су се променили. А чињеница је да данас деца много мање раде, било да уче, раде у кући и сл. Сви би да што више имају са што мање труда. Мислим да велики број ученика нема интересовања, просто ни жељу ни план за будућност. Али и тада и сада има вредних , радних ученика и наставника који дају све од себе да сву ту децу изведу на прави пут.

Интервјуисала: Теодора Првуловић