Ђурђевдан је хришћански и народни празник, обележавање успомене на Светог Ђорђа. Светог Ђорђа славе православци и католици. Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. За Ђурђевдан се везује пуно обичаја.

Главни обичаји су: купање на реци, умивање биљем, брање биља, плетење  венаца од биља, кићење капија и крађа капије где има девојка за удају… Сви ови обичаји су везани за заштиту, здравље и плодност. Уочи Ђурђевдана укућани беру зелено биље као што су : кукурек, врба, дрен, коприва, здравац, чуваркућа, ђурђевак…

Брање биља има посебну драж, млади и деца одлазе у природу и траже биље за које се верује да донесу напредак здравља и плодност у породици.

Биљем се ките све капије, а најлепше окићене капије где живи девојка за удају момци краду и сакривају у близини куће. Девојке чаролијом и цвећем покушавају да привуку погледе и срце своје симпатије.

Од биља се праве венчићи који стоје изнад врата до следећег Ђурђевдана. Увече мајке потапају биље у воду и том водом купају децу. Верује се да ће окупана том водом, бити здрава и заштићена током целе године. Ујутру се млади купају пре изласка сунца и опасују врбовим грачицама да буду напредни као врба, здрави као здравац , коприва да „спали“ болест а селен да им душа замирише.

„Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“.

Аутор Војин Пауновић